Информације су моћ. Али, као и код сваке моћи, постоје они који желе да је задрже за себе. Шачица приватних корпорација закључава целокупну светску научну и културну баштину, која се годинама објављивала у књигама и журналима, а која се све више дигитализује. Желите да прочитате новине са најпознатијим научним достигнућима? Мораћете да платите огромну цену издавачима као што је Reed Elsiever.
Постоје и они који се боре да се ово промени. Покрет отвореног приступа (Open Access Movement) храбро се борио да обезбеди да се научници не одричу својих ауторских права, већ да обезбеде да се њихов рад објављује на Интернету, под условима који свима омогућавају приступ. Али чак и у најбољем случају, рад овог покрета огледаће се тек на делима објављеним у будућности. Све до сада је изгубљено.
То је превисока цена. Натерати академике да плаћају да би читали радове својих колега? Скенирати читаве библиотеке, али омогућити само људима из Google-a да их читају? Омогућити приступ научним чланцима студентима елитних универзитета у развијеним земљама Првог света, али не и деци Глобалног југа? То је нечувено и неприхватљиво.
„Слажем се“, многи ће рећи „али шта можемо”? “Компаније држе ауторска права, добијају огромне количине новца наплаћивањем приступа, а све је то савршено легално – ништа не можемо да урадимо да их спречимо.“ Али постоји нешто што можемо да урадимо, нешто што се већ ради: можемо да узвратимо ударац.
Ви који имате приступ ресурсима – студенти, библиотекари, научници – ви сте привилеговани. Ви имате приступ гозби знања док је остатку света то ускраћено. Али не морате – и заиста, у моралном смислу, не бисте смели – да ову привилегију задржавате за себе. Ваша је дужност да ово знање поделите са светом. А на располагању вам је: размена лозинки са колегама, подношење захтева за преузимање за пријатеље.
У међувремену, ви који сте остали ускраћени, нећете бити беспослени. Већ сте успевали да се ушуњате кроз рупе и прескочите ограде, ослобађајући информације које су закључали издавачи и делећи их са својим пријатељима.
Али све ове активности дешавају се далеко од очију јавности, у подземљу. То се зове крађа или пиратерија, као да је дељење богатства знања неки морални еквивалент пљачкању брода и убијању посаде. Али дељење није неморално – то је управо морални императив. Само они који су заслепљени похлепношћу не би свој примерак уступили пријатељу.
Велике корпорације су, наравно, заслепљене похлепом. Закони по којима оне послују једноставно то захтевају – њихови акционари не би одобрили било шта друго. А политичари које су поткупили их подржавају, доносећи законе који им дају ексклузивно право да одлучују ко сме да прави копије.
Нема правде у поштовању неправедних закона. Време је да изађемо на светлост и у маниру чувене грађанске непослушности, објавимо своје противљење овој приватној пљачки јавне културе.
Морамо да узмемо информације, где год да се налазе, умножимо их и поделимо са светом. Морамо да узмемо материјал којем су истекла ауторска права и додамо га нашој архиви. Морамо да купимо тајне базе података и поставимо их на мрежу. Морамо да преузмемо научне журнале и отпремимо их на мреже за дељење датотека. Морамо да се боримо за Герилски отворени приступ (Guerilla Open Access).
Ако нас има довољно широм света, нећемо послати само још једну снажну поруку противљења приватизацији знања – учинићемо да то постане ствар прошлости. Хоћете ли нам се придружити?
Арон Шварц Јул 2008 Еремо, Италија